Mogu se pohvaliti da moj pcelinjak danas broji 200 kosnica LR.,jedan kamion i jednu prikolicu na kojima stalno stoje pcele i koje selim sa pase na pasu.U mom rodnom mestu gde sam rodjen sagradio sam kucu koju sam nazvao Pcelarska kuca, tu imam i jedan stacionirani pcelinjak,tu vrcam med,pravim i popravljam kosnice i obavljam mnoge druge pcelarske poslove.Mogu slobodno da kazem da uz pomoc moje supruge i moje djece postizemo veoma dobre rezultate.Proizvodimo med,polen,propolis,vosak,rojeve. Matice proizvodim samo za svoje potrebe.Ali najvise smo se usmjerili na proizvodnju meda.Svoj med prodajem  i plasiram po citavoj BIH,na maloprodaju i na veleprodaju.Ucestvujem u raznim manifestacijama na raznim sajmovima poljoprivrede i pcelarstva.Posto sam zaljubljenik u pcelarstvo moram da napomenem da mi je veoma vazno da pcele uvjek selim u cistu prirodu gdje nema zagadjenja.Na pasu uvjek idem sa super jakim drustvima,koristim LR. kosnice,maticne resetke ili polu nastavke,umjesto resetki med odvajam od pcela sa bjezalicama da bi izbjegao stres pcela a i sebi olaksao rad.Tako da iz mog hobija pcelarstvo je preraslo u pravi mali porodicni posao,ali naravno posao koji se obavlja sa puno ljubavi.

1997 god. sa jos 3 pcelara sa podrucja Brckog pokrecem inicijativu za osnivanje pcelarskog drustva.Posto sam ja bio clan prije ratnog drustva od 1986 god. pa sam bio upoznat sa redosledom kojim da krenemo.Osnovali smo drustvo Matica Brcko koje danas broji preko 150 clanova.Mogu da kazem da u udruzenju imamo oko 20 clanova koji se veoma aktivno bave pcelarstvom i postizu veoma dobre rezultate kako na regionalnim tako i na medjunarodnim poljima.Pocetkom 2008 god pokrenili smo incijativu skole za pcelare.Vlada Brcko Distrikta preko Ministarstva za poljoprivredu je nam izasla u susret tako sto je izdvojila sredstva i organizovala srtucne profesore.Pocetkom 10 mjeseca 2008 god. su pocela prva predavanja .Skolu pcelarstva je pohadjalo vise od 60 clanova medju kojima sam naravno bio i ja.Skola je i te kako bila potrebana jer covjek se uci dok je ziv a znanja nikada nije dovoljno i dosta.Veoma zanimljiva cinjenica je ta da je skolu pohadjalo desetak clanova udruzenja od 65 do 75 godina starosti.Mozemo se pohvaliti da vec drugu godinu zaredom odrzavamo Sajam pcelarstava i opreme koji bude u periodu 8 mjeseca,tu iskljucivo mozemo da prezentujemo i prodajemo svoje proizvode i da do neke mjere upoznamo gradjane Brckog i ostale posjetitelje sa ponudom domacih pcelara kao i ostalih ucesnika sa podrucja BIH kao i iz zemalja bivse Jugoslavije.

Te 1993 god. nakon svog prvog roja koji sam nasao slucajno,bacio sam se u potragu da prosirim svoj pcelinjak,tako da sam rojeve nalazio na veoma cudnim mjestima u napustenim blokovima i supljim lipama.Tada mi je vec bilo malo lakse jer sace je bilo izgradjeno i leglo pa sam to vezao i ubacivao u okvire ali nisam imao ni dimilicu a kamoli kakvu opremu.Sjecam se da sam tada sa pcelama radio bez ikakve opreme i imao sam bezbroj uboda ali to mi nimalo nije smetalo mnogi su mi govorili da nisam normalan kada bi me vidjeli da golim rukama kupim pcele.Posto sam u ratu bio u pozadini vozio sam kamion i nabavljao drva iz sume za kuhinju i tako igrom slucaja u sumi sam naisao na jednu suplju lipu i jednu vrbu u kojoj su se bile uselile pcele.Sledeci dan sam izvsio pripreme i uz pomoc sajli kamionom sam uspeo da prepolovim lipu i tako sam dosao do pcela koje su se nalazile unutra.Lipa je se rascepila a sace je se belilo med je curio niz stablo.Sacekao sam da se pcele smire i polako sa nozem rezao sam saticu po saticu ubacivao u ram i ubacivao u sanduk,vrbu sam osekao i zatvorio leto i tako dovukao u svoj mini pcelinjak.Sada sam vec imao 4 kosnice,iduce godine sam naglo poceo da sirim pcelinjak.Tako dok su moji suborci bistrili politiku i ubijali se od dosade ja sam stalno skupljao neke dascice i letvice i svo svoje slobodno vrijeme pravio ramove i kosnice.Kada je se rat zavrsio imao sam oko 25 kosnica.Tada sam se vratio u svoju firmu i poceo sam voziti autobus u medjugradskom saobracaju tako sam poceo upoznavati pcelare sa raznih podrucja i svo svoje slobodno vrjeme sam posvetio pcelarstvu i prosirenju svog pcelinjaka.

Kada sam se ozenio i osnovao sopstvenu porodicu,ja i moja supruga Jela smo odlucili da malo vise paznje posvetimo pcelarstvu,poceli smo pratiti savremeno pcelarstvo mada do literature je se veoma tesko dolazilo a neki iskusni pcelari su krili svoje znanje kao zmija noge i bili su veoma skrti na savjetima.Tako da sam u pocetku mnogo grjesio i sve posledice sam osjetio na svojoj kozi,ali sve svoje greske sam na vrjeme uocavao i trudio sam se da ih sto efikasnije ispravim i da ih nikada vise ne ponovim.Sa pocetnickim znanjem koje sam sam ispekao iz prakse moj pcelinjak je se polako ali sigurno poceo prosirivati i pase su bile veoma dobre tako da ja svo svoje slobodno vrjeme posvjecujemo pcelama lov i ribolov napustam.U prolece 1992 god. imao sam oko 40 elerovih kosnica sa vrlo jakim drustvima.U maju izbija rat i ja ostajem bez pcela i opreme,pcele su mi ostale na pereiferiji u mom rodnom mjestu a ja u Brckom.Kada su ratna dejstva najvise buktala na podrucju Brckog to jeste 1993 god. igrom slucaja naisao sam na jednog pcelara koji mi je ponudio da skinem jedan roj sa stare sljive jer on u tim teskim danima nije imao kosnice i nije imao gdje da ga smjesti.Sav radostan sam to prihvatio i na brzinu sastavio cetiri daske koje su mi se tada nasle pri ruci zakovao ih sa nekoliko eksera i tu stresao svoj prvi roj.Odma sam taj dan napravio neki sanduk i 8 okvira od materijala koji sam inprovizirao i navece sam ga pretreso.To je bio moj prvi roj koji sam nabavio u to tesko vreme i mogu reci moj novi pocetak bavljenje pcelarstvom.

Zovem se Milorad Vukovic rodjen sam 10.11.1953 god. na periferiji udaljenoj 6 km od Brckog.Mjesto boravka mi je u Brckom ulica Branislava Nusica 27.Po zanimanju sam V.K vozac sto znaci da sam gotovo citav svoj zivot proveo na drumu i obisao gotova sva mjesta bivse Jugoslavije kao i ostale zemlje.Blizu 30 god. sam vozio autobus naradio puni radni staz i otisao u zasluzenu penziju.Moji roditelji su zivjeli na selu i citav svoj zivot su se bavili poljoprivredom i uvjek kako ja pamtim od svog rodjenja i od svog oca uvjek su imali pcele,ali drzavli su trnke i stublice i moglo bi se reci da su pcelarili na starinski i primitivan nacin sa nepokretnim sacem.Sjecam se da su godine bile medne i pcele su se mnogo rojile mene kao malog djecaka to je mnogo zanimalo i interesovalo.Uvjek kada bi prolazio pored pcelinjaka gledao bi ima li gdje roj i sav radostan i sretan bi trcao do svog oca da mu javim.Gledajuci kako otac skida rojeve zbog moje radoznalosti nekada bi i dobio koji ubod pcele mada kao dete nikada se nisam zalio zbog bola mada su ubodi i te kako bili bolni.Daleke 1974 god od oca sam preuzeo pcele i sam sam se poceo baviti pcelarstvom.Poceo sam kupovati sanduke to su bili dugi sanduci sa pregradom po sredini za dva roja,ali zbog mog posla nisam imao bas puno vemena da se posvetim pcelarstvu ali uvjek smo imali meda za svoje potrebe i za svoju porodicu.Ti moji pocetci su bili cisto kao jedna vrsta hobija ali na moju nesrecu nije mi bio samo to hobi takodje sam volio i lov i ribolov.A slobodnog vremena sam imao sve manje i manje.